TIPS & TRICKS - VEKTORSKA I RASTERSKA GRAFIKA

REZULTATI (nađeno 19) :

Beli tekst na crnoj podlozi Beli tekst na crnoj podlozi (u koju smo ubacili boje iz odnosa sa stavke 10) može napraviti problem jer ako nisu dobro upasovane boje javi će se na ivicama teksta boja koja ulazi u belinu slova i čini tekst nečitak. Rešenje je staviti Outline (behind the fill) u sledećem procentu C 1% K 100 % i tada na CMY separacijama outline buši podlogu, dok samo crna dolazi do ivice slova, tako štampar dobija toleranciju za ne pasovanje u debljini outline-a.

Kontrolni klin ili zeznite štampara Svako iz našeg posla se već susreo sa štamparima koji tvrde da ¨NE VALJAJU FILMOVI¨. Da bi štamparima zapušili usta morate stavljati kontrolne klinove na osnovu kojih će se videti šta ne valja i da li stvarno ne valjaju filmovi ili je možda štampar malo ¨dizajnirao¨.   1. Na klin mi stavljamo pravogaunike dimenzije 5x4 mm, na prvom mestu stavljamo 4 takva pravogaunika sa 3 % tačke u svim bojama-to će nam pokazati da li je štampar iskopirao ta 3% sa filma na ploču i da li ih je sa ploče dobio na papiru jer ako nije znači da je automatski izgubio detalje i svetlih partija.   2. Sledeća 4 pravogaunika stavljamo 50% tačke za sve 4 boje, ovde tačke kad pogledamo pod lupom moraju da se dodiruju na ćoškovom (tačka je romboid) ako kojim slučajem na papiru tačke stapaju jedna u drugu to znači da je prejako odštampano.   3. Sledeća 4 pravogaunika stavite po 90% za svaku boju, ako na papiru dobijemo zapušene tačke (odnosno ne dobijemo njih već fleku) znači da je prejako odštampano.   4. Sledeća 4 pravogaunika stavite po 100% za svaku boju, tu kontrolišemo nanos boje, tu za manje iskusne kolege preporučujemo ton kartu (Cinkarnina ton karta je dobra opcija sa obzirom da se dosta koriste njihove boje i hemikalije).   5. Neke kolege kad imaju mesta na tabaku stavljaju 4 trake jednu ispod druge za svaku boju, po celoj dužoj tabaka i naj taj način kontroliše se nanos boje ali i naštelovanost bojanika na štamparskoj mašini (ako se pojavljuju štrafte na fleci koje su paralelne sa kraćom stranom tabaka razlog je ne naštelovan nož bojanikakoji propušta boju), ako se pojavljuju horizontalne štrafte jedan od razloga može biti loši valjci na mašini.   SVE GORE NAVEDENA UPUTSTVA SU POD PREDPOSTAVKOM DA NEMATE MERNE INSTRUMENTE VEĆ MORATE ODOKATIVNOM METODOM UTVRDITI ŠTA SE DOGOĐA.   Ako imate denzitometar onda treba da kontrolišete zasićenje (na 100%) na klinu, ali sve to nije tako prosto već se zaniva na uspostavljanju kompletnog kolor menadžmenta od monitora do otiska ali o tome kasnije u posebnoj temi. Generalno štampar uvek treba da štampa isto i samo da kontroliše densiti na klinu za dobijeni rezultat sami ste krivi odnosno zaslužni.   KONTROLNI KLIN SE STAVLJA SAMO PO DUŽOJ STRANI (u suprotnom ne bi imao smisla, jer bi kontrolisali ivice valjaka na koji se i onako skuplja boja tako da nam to ništa ne govori o nanosu boje).

Montaža tabaka Kad imate neki manji format koji se montira na neki veći treba da uradite sledeće stvari:   1. Reći štamparu sledeće podatke:     - format osnovne jedinice koja se montira    - da li ima poleđinu    - koliko ste napustili za obrez    - da li se:     * savija     * biguje - biguju se ambalaže da bi se lakše savile po potrebnim linijama prilikom sklapanja.     * perforira - buše sitne rupe kao na bioskopskim kartama.     * štancuje - za štancovanje se pravi štanc alat koji služi za isecanje nekog nepravilnog oblika iz osnovnog tabak, i to je uglavnom za proizvode koji se sklapaju (ambalaže).     * ricuje - to se radi na samolepljivom papiri (koji je kod nas poznatiji kao MUFLON), tada se osnovna jedinica štancuje do pola dubine papira tako da i dalje ostaje na papiru a lako se odlepljuje.   2. Pitajte štampara na kom formatu da montirate tabak Obratite pažnju da postoji sirovi format papira koji se kad se obreže postaje onaj format koji mi znamo iz tabela. Ali takvi formati se ne mogu odštampati do ivica papira npr. B3 format je 50x35 Cm, ali štampar koji ima B3 mašinu može odštampati (od mašine do mašine je drugačije ali je razlika po koji milimetar) 33,5x49 Cm jer mu 12-15 mm odlazi za grajfer (hvataljke koje uvlače papir u mašinu) dok po širini mora biti prostora za meru (mera povlači tabak da bi pao pod 90 stepeni na grajfer), prema tome kad vam štampar kaže da namotirate na B3 format on misli na ovaj skraćeni format, zato da se ne bi pogrešno razumeli pitajte ga KOJA JE NAJVEĆA POVRŠINA KOJU MOŽE DA ODŠTAMPA? Kad to saznate sve elemente postavite do tog formata.   3. Da li ide na okretanje Što u prevodu znači - kad imamo poleđinu (npr. flajer) i kad je manji tiraž, onda se na istom tabaku stavljaju i lice i poleđina okrenuti jedno ka drugom ¨nogama¨ili ¨glavom¨ (štamparski žarkon je ¨noge u noge¨ ili ¨glava u glavu¨), da bi se kad se odštampa jedna strana papir ponovo ubacio u mašinu ali se tad štampa druga strana (kod jednobojne štampe se štampaju naizmenično lice pa poleđina) i vrlo bitna stvar PAPIR SE (SKORO) UVEK OKREĆE PO KRAĆOJ STRANI (ako bi papir okretali po dužoj strani to bi se zvalo ¨na tumbe¨ ali se to vrlo retko radi jer je tada potreban dupli prostor (i gore i dole) za gajfer i tada bi od B3 tabaka mogli da izvučemo umesto 33,5 Cm samo 32 Cm.) i još jedna bitna stvar PAPIR UVEK U MAŠINU ULAZI PO DUŽOJ STRANI. Kod monataže ¨Na okretanje¨bitna stvar je da su lice i poleđina simetrične na tabaku i poželjno je da se označi sredina tabaka cajtnama (u prevodu linijama obojenim u Registration color) u vrh i dno tabaka.   4. Ako montirate na jednom tabaku više različitih lica a na drugom tabaku više različitih poleđina, obratite pažnju da ako je jedinica na jednom tabaku na levoj strani na poledjini mora biti na desnoj strani tabaka (uzmite papir, napravite skicu, pa pogledajte na svetlosti (sijalica!) da li se poklapaju lice i poleđina).   5. Kad montirate knjigu koja će se povezati šivenjem, montažni tabak pravite na sledeći način - prvo napravite špigl (maketu) i to uzmete papir A 4 formata i savijate tako da polovite dužu stranu zatim ponovite to i savijanje dužu stranu na taj način smo dobili tabak od 8 strana ako želimo tabak sa većim brojem strana onda ponovimo savijanje. Na ćoškove savijenog tabaka koji se mogu listati ispišemo brojeve za numerisanje (1,2,3,4...8), tada rasklopimo tabak i pogledamo raspored koji smo dobili i vidimo da su neki brojevi naopačke i tačno tako i treba da budu strane kad se montiraju.   6. Kad pravite montažu za manji broj strana (do 32 strane) koji se povezuju klamovanjem (prošiveni žicom), onda se pravi montaža tako što se uparuje prva i poslednja strana (npr. 1-32 zatim 2-31, 3-30, 4-29 itd.) na englesko Saddle Stiched ili na srpskom TABAK U TABAK   7. Montaža koja se koristi za knjige i časopise koje su povezane lepljenjem ( na binderu ili ručno lajmovano) zove se TABAK NA TABAK presavijeni tabaci se ređaju jedan na drugi i t a montaža se koristi kod većeg broja strana.   8. Montaža koja se koristi kod knjiga koje se šiju (tvrdog poveza) zove se TABAK U TABAK , TABAK NA TABAK , u ovom slučaju se dva presavijena tabaka stavljaju jedan u drugi pa onda na druga ista takva dva tabaka, tabaci se stavljaju jedan u drugi da prilikom šivenja konac ne bi pocepao papir (u slučaju da je format stranice mali onda ne mora da se stavlja tabak u tabak jer već ima doboljnu debljinu na prevoju)   9. Kod malih tiraža uglavnom knjiga se koristi montaža bez savijanja i zove se U KRUG, zamislite da ste uzeli 10 tabaka papira zajedno ih savili (dva puta) i onda iznumerisali, na taj način se dobijaju 4 gomilice papira koje kad se iseku stave se jedna na drugu i imate složenu knjigu, ova se montaća uglanom koristi za male tiraže i najteže je izvesti u programima za montažu(npr. Preps) jer svaki program za montažu zaniva da se nešto mora saviti, način postoji ali je komplikovan za obajsniti ljudima koji nisu duboko u materiji elektronske montaže.

Štancna Kad pravite štancnu, linije sečenja stavljate punom linijom, dok linije biga stavljajte isprekidanom linijom, sve to radi lakšeg snalaženja. Stavljate pasere na ista mesta kao i na tabaku. Okretanje šihte na filmu za štancnu u principu nije bitno dokle god piše neki tekst na filmu, zato obavezno pored štancne upišite tekst "ČITA SE" i majstoru koji pravi štancne će sve biti jasno. Minimalno rastojanje noža od noža na štancni je 3 mm.

Obrez Sve što se odštampa mora da se obreže sa svih strana, prema tome moramo da proširimo to što smo napravili za 3-5 mm i to sa svih strana. Van originala treba staviti oznake za obrez koje nazivamo CAJTNE (u sve 4 boje), kad se radi knjiga sa tvdim povezom napušta se po 15 mm i to da bi se lakše KAŠIRALA (odštampana korica se lepi na karton). Ne treba napuštati za obrez jedino ako je podloga bela (tj neodštampana) ali se svakako stavljaju CAJTNE.   Naš način napuštanja za obrez u Photoshop-u je sledeći: - Prvo napravimo obrezan format i završimo sve što treba, tada Flat-ujemo dokument (slepimo sve Layer-e), zatim dva puta kratko kliknemo na paleti Layer na Background i kad iskoči prozor samo kliknemo na OK i tada smo napravili od Background-a Layer, zatim odemo na Image/Canvas Size i ako je na primer dimenzija 26x12 mi ukucamo 26,6x12,6 tj. napustili smo za obrez po 3 mm sa svih strana. Zatim uradimo Flatten image i sačuvamo sliku koju ubacujemo u Quark ili Corel gde ćemo staviti CAJTNE, PASERE, KLINOVE i napraviti PS fajl.

EPS - glavni format Dosta se ljudi zbunjuju oko eps formata i to prvenstveno što eps u Photoshop-u nije isto što i u Corel-u. Kad završite stranu u Photoshop-u tad treba da je sačuvate kao EPS i to kao Photoshop DCS 2.0, kad iskoči prozor za opcije na prvom prozor Preview: TIFF (8 bit/pixel) DCS: Mulitple File DCS, No Composite Encoding: JPEG (maximum quality) Sve opcije ispod ostaviti ne isčekirane Na taj način ste sačuvali fajl kao EPS i dobili 5 fajlova od kojih jedan ima eksetnizju EPS a ostali imaju ekstenzije K, M, Y,C tj. Photoshop je razdvojio boje a taj peti fajl koji ima EPS ekstenziju je osmobitni prikaz sa kojim ćemo izuzetno brzo raditi u Quarku ili Corelu (bilo kom programu), ako takav fajl otvorimo u Photoshop-u dobićemo u sliku u punoj rezoluciji.   NAPOMENA !   OVAKAV EPS SE NE MOŽE KORISTITI ZA DIGITALNU ŠTAMPU JER NIJE KOMPOZITAN (KOLORAN)   Kad radimo u Corelu i želimo da EXPORT-ujemo stranu kao EPS, tad biramo : Image header: WMF Export text as: Curves Color managment: čekiramo Color management, Use printer color profile: Separations printer profile Send bitmaps: CMYK (ako je slika grayscale ona tako i treba slati tj. RGB) Maintain OPI links: čekirati Auto increase fountain steps: ne uključivati Fontain steps: 350   Takav EPS kada se otvara u Photoshop-u traži da se rasterizuje, ako ga ubacite u Quark onda će te zadržati vektore (nemojte koristiti Corelove efekte jer neće proći). Kad ubacujete bilo kakav EPS ili PS fajl u Corel onda idete na IMPORT na opciji Files of type stavite PS,PRN,EPS - Postcript Interapreted na taj način ćete importovati EPS koji je zadržao vektore jer u suprotnom ćete da ubaciti samo prikaz EPS fajla.

Illustrator-ove fore 1. Obratite pažnju prilikom pravljenja PS fajlova iz Illustratora, dešava se da beli tekst ne izadje na filmu (takođe se tekst ne vidi ni u pdf fajlu), obavezno proveriti setovanja na paletama Attributes da nije uključeno Overprint Fill i na paleti Transparency da li je podešeno na Normal (tako treba). I pored takvih setovanja se dešava da se tekst ne odštampa. Ovaj problem se rešava tako što ćemo obići Illustrator i taj fajl sačuvati kao Illustartor EPS verzija 9 i ubaciti u Quark i iz njega napraviti PS fajl. Takođe možete fajl sačuvati kao PDF i ubaciti u Quark i iz njega napraviti PS fajl. 2. Ako ste dobili llustratorov fajl i rado bi ga prebacili u Corel, to možete uraditi na 2 načina. - Prvi način je da fajl sačuvate kao Illustartor EPS verzija 9 (nekad verzija 6 najbolje prolazi) i importujete u Corel kao PS, PRN, EPS-Postcript Interapted na taj način će vektori ostati vektori. Ovaj način je loš ako imate na fajlu ferlaufe (gradiente) jer će Corel svaku nijansu ferlaufa da uveze kao poseban objekat i tako napravit ogroman fajl, ako nemate ferlaufa onad je ovaj način sasvim OK. - Drugi način je da fajl sačuvate kao PDF, i taj PDF fajl uvezete u Corel ali samo kao PDF-Adobe Portable Document Format, samo na taj način će te sačuvati vektore.

PDF Adobe je razvio PDF sa idejom da svi ljudi isto vide isti fajl, vremenom je pdf postajao standard za razmenu fajlova ali je u pripremi za štampu postao standard jer više niste morali praviti PostScript fajlove sa drajverom za određenu mašinu, već je isti fajl mogao da se osvetli na svim mašinama. Ljudi su lako prihvatli pdf standard jer su fajlovi lakši i praktični za kontrolu ali je tu nastala i druga problematika, jer nisu svi pdf-ovi isti. Kad otvorite Adobe Distiller imate više setovanja: - Smallest File Size (ovde je rezolucija slika na granici vidljivosti, sve je RGB i za štampu je neupotrebljivo) - Standard (ovde je rezolucija slika na granici vidljivosti, sve je RGB i za štampu je neupotrebljivo)   - Press Qualty (ovde je rezolucija slika 300 dpi (to znači da ako slika ima veću rezoluciju od 450 dpi ona će biti smanjena na 300 dpi), ali je diskutabilno setovanje boja, na ime podešeno je da se sve boje konvertuju u CMYK, što je ok ako imate RGB slike ali ako imate CMYK slike onda ih ne treba dirati), komptibilan sa Acrobatom 5 što znači da podržava transparencije. - High Qualty Print (ovde su slike takođe u rezoluciji 300 dpi ali je isključena svaka konverzija boja, zato budite sigurni da su vam sve slike CMYK. Setovonje ubacujete u Distiller na Settings\Add PDF Settings\Add PDF Settings   - PDF/X-1a2001 je setovanje koje podrazumeva da će svi fajlovi biti po ISO standardu, tj. da će svi fontovi biti embendovani (implentirani u pdf), da su sve slike CMYK, podržava spot boje, i verzija za Acrobat 4 (to je bitno jer Acrobat 4 ne podržava transparencije i prilikom pravljenja pdf-a transparencije će biti fletovane), X-compilant fajlovi sadrže informacije o uslovima štampe za koju su pravljeni. Kao intent profil je U.S. Web Coated (SWOP). Ako PS file nije po ovom standardu pdf neće biti napravlje i biće napravljen log fajl sa raportom čta ne valja. - PDF/X-1a 2003 je isti kao PDF/X-1a2001 sa razlikom da je on komptibilan sa Acrobatom 5 što znači da podržava transparencije. - PDF/X-3 2002 je isti kao PDF/X-1a2001 sa razlikom što podržava kolor menadžment i device-independent color. Generelno gledano, najčistiji su svakako x-compilant pdf-ovi, ali ako nešto nije po standardu nećete moći napraviti pdf fajl.

Kontrola PDF-a Postoji dosta načina da napravite grešku prilikom pravljenja pdf-a, zato dobro pročitajte sledeće poglavlje, ovo su stvari na koje treba da obratite pažnju. - Transparencija - svaki pdf fajl pre puštanja na ploče ili film mora biti Flatovan, što na srpskom znači da ne sme biti transparencija, što opet znači da pdf mora biti kompatibilan sa Acrobatom 4 (koji ne podržava transparencije). Ako pdf ima transparencije možete ih flatovati na sledeći način Tools/Print Production/ Transparency Flattening. Generalno najbitnije alatke su upravo na ovoj paleti (Print Production). - Rezolucija - svi znamo da rezolucija slika treba da bude 300 dpi, ako je ispod 200 dpi slika postaje mutna, ali i ako je rezolucija prevelika fajl je nepotrebno težak, smanjenje rezolucije slike na 300 dpi možete uraditi na Tools/Print Production/ PDF Optimizer. Postoji koristan plugin za Acrobat koji se zove Quit Box of Triks, pomoću kojeg za svaku sliku možemo znati koja joj je rezolucija kad kliknemo na nju. - Fontovi - svi moraju biti embendovani (implentirani u pdf), to znači i ako se dobro vide na ekranu kad dođe do štampe font će biti promenjen u Curier, da se to ne bi desilo ovo možete iskontrolisati na Tools/Print Production/Preflight gde odaberemo profil List Text using not embeddend fonts. Neka vam uvek bude deštiklirana opcija Advanced/Use Local Fonts, da ne bi došli u situaciju da fontove na svmom kompjuteru vidite ok samo zato što ih imate instalirane, dok bi na nekom drugom kompjuteru font bio promenjen.   Na paleti Preflight su vrlo korisna setovanja kontrole PDF-a, gde između ostalog možete dobiti listu slika sa transparencijom, RGB bojama i gomilom drugih potencijalnih problema, takva jedna grupa setovanje je napravljena na profilu Sheetfed offset (CMYK) gde će automatski biti provereno sve što je bitno za offset štampu.   - Output Preview - do ove palete dolazite na Tools/Print Production/Output Preview . Ova izuzetno korisna paleta nam služi da videmo fajl po separacijama i da izmerimo procente boje. Imajte na umu da će vrlo često u kompozitnim (kolornim) pdf-ovima crna boja bušiti druge i to ne treba da vas brine jer kada vaš pdf prođe kroz naš rip svi crni vektorski objekti overprint tj. neće bušiti podlogu.   - Oznake na tabaku - Proverite da li ste stavili pasere (u svim bojama), cajtne, klin, oznake boja, i ako ima više tabaka oznake tabaka (Tabak 1A,Tabak 1B, Tabak 2A ...)